Objavio: danijela88 | Rujan 11, 2010

Usmene predaje Širokoga Brijega i okolice

(sljedeći dijelovi su napisani izvornim dijalektom Širokoga Brijega i okolice)

U starim knjigan zapisano je da s vrimena na vrime moraju doć gladne godine „kad je zemlja gvozdena a nebo mideno“. To je kad dođe vrime i ništa ne valja. Priča se da će doć vrime i neće zemlja ploda davat i da će bit svit u tri dila: jean će se uništit od vojske, jean od gladi a jean će ostat. I ko ostane bit će mu lipo i široko.

Dok se sv. Petar molio bogu naišo đavo i reko da će on izmislit nešto što će narodu biti milije od molitve pa izmisli duvan.

Pod onom, pod onom gorom zelenom
I onom, i onom visom planinom
Procvala, procvala grana ljiljana
Malko se, malko se selo vidilo
U selu, u selu kolo igralo
U kolu, u kolu moja divojka
Po čem je, po čem je bolan poznaješ
U struku, u struku tanka, visoka
U licu, u licu bila rumena
Ona je, ona je najlipša u kolu
Po tom je, po tom je bolan poznajem

Marija, Marija bole boluje
Majka joj, majka joj ruvo prilaže
Što mi ga, što mi ga bona prilažeš
Ivan je Ivan je majko nesritan
Devet se devet se puta ženio
Ja sam mu, ja sam mu deseta


Grkuš je vrilo kraj Zvonigrada. Tu postoje alke u kamenu. U Gornjem Pologu, kod Bošnjakovi’ kuća ima bunara i oni su zatvoreni. I kad bi se oni otvorili sve bi u Dobriču i Pologu poplavili.

Za vrime Turaka sav naš narod bižo je brdu i tako su naši stari živili na Resnicam i Bilima. A kad bi se slavila misa ondan bi se krili na velikim Bilim u jednoj vrtlači koja je bilo duboka tako da i nemogu vidit Turci ni s jednog brda i tako se nastavilo do dan danas. I tu se sad misa drži. A nije to ko prija. Prija bi se posli mise nosila užina, ilo bi se i pilo a najveća čast bi bila cicvara što bi žene pravile od mladog masnog sira. A posli užine bi se igralo i pivalo. Muškadija bi bacali kamena s ramena i tu bi se momci i cure zamirali pa bi išli šetat. I koji bi momak prošeto više cura toji bi bijo najbolji.

Moj did se rodijo na Resnicam di se pričalo da ima vila. Govorili bi oni što su imali konje da bi jim vile splićale konjima grivu i rep. Oni ujutra raspletu a one opet priko noći spletu. I kad se moj did rodijo mater bi ga pripovijala na desnu stranu a ujutra bi bijo pripovijen na livu ondan su govorili kako su to vile pripovijale. Didu je bilo ime Ivan a zvali ga Vilenjak


Jednon moj komšija čuva ovce u Ljutinam. A mali je ima oko petaejes godina. I pivkoljio on polako kad odjenom pridanj iziđe divojka lipša da nemere bit. Nije mu ništa rekla samo ga gledala i smijkoljila mu se. On je vidijo da ima jednu magareću nogu, pripa se, poćero ovce i pobigo kući. Kad je kazo materi i babi šta je bilo ondan mu je baba rekla da je to bila vila.

Nekad davno nediljon neki Mate rodom gore iz Grabove Drage lovio za vrime mise kad se dizalo tilo i krv Isusova. I njemu je naletijo zec i on opali iz puške i ubijo ga je. Ondan je pratar s oltara reko ‘ dabogda lovio i na onom svitu’. Mate donijo zeca kući ženi da ga kuva, žena kuvala cili dan i nije ga mogla skuvat. Rekla mu je da joj je donijo đavla u kuću. Mate je ima i troje ćukenja. I Mate nije nikad više išo u lov za svog života. A kad je umro viđali su njegov duh sa puškon i njegovi troje ćukenja. Govorili su da je to ‘bili lovac’ i da su ga viđali sve dok crkvena zvona nisu počela zvonit.

Sveti Pero gredon gredi
U raj gledi
Za njim majka gredijaše
Sve se suzam oblivaše
Primi Pero u raj mene
Okrene se sveti Pero
Vako majci govoraše
Ti si majko tkalja bila
Tuđe krajke ostavljala
Suši misto izgubila
Opet majka gredijaše
Svoga Peru dozivaše
Primi Pero u raj mene
Pero opet majci reče
Ti si majko švelja bila
Tuđe konce ostavljala
Duši misto izgubila
Nikad Boga ti molila nisi
Nit si išla svetoj misi
Sažali se sveti Pero
Spusti tanku dlaku
Da ne bude majka u paklu
Uvati se puno duše
Veli majka treni Pero puno i je
Trene Pero puče tanka dlaka
Ode majka u dno pakla

U nas ima jedno vrilo a zove se Orovnik. A i meni su kazivali da je nastalo nekad davno. Išla žena s malin diteton iz Mostara u Rakitno i ka je bila u Gornjem gracu sila je pod jean orašak da se malo odmori. Bila je i gladna i žedna i ona i dite. Ondan je ona molila Boga, vako rekla ‘o Gospe moja da mi je samo kap vode da bar ditetu dam traži o mene šta god oš’ i ondan je od umora zaspala a kad se probudila kraj nje je voda izvirala. Iz zafalnosti dragoj Gospi ona je tu napravila Gospin kip i otadan se tu svake godine misa održava. Prija bi bila misa na Veliku Gospu a sad je nediljon posli Velike Gospe zbog mise na Brigu. Tude je najstarije Marijansko svetište u Hercegovini. Tu su ljudi ogradili vrilo, napravili pet rora iz koji uvik voda izlazi. I nikad nije prisušilo ni ljeti ni zimi.

Jednon sašo Gospod Isus s nebesa i odo zemljon. Naišo kod neki kopača i orača i videć kako se muče pokaže jim kako će to lakše uradit, i oni tako počeše radit. Ondan je dalje odo i došo u neku kuću di je žena misila kruv, videć kako se i ona muči pokaže joj kako da to lakše uradi. Ona tako i uradi. Nakon nekog vrimena sađe opet Gospod Isus s nebesa i dođe kod oni istih kopača i orača. Nisu ga poznali. Videć kako rade na način koji jim je on reko upita ih odaklen znaju za taj način i oni mu rekoše da jim je to pokazo neki čovik i otadan tako rade. Ondan ode kod one iste žene što joj je pokazo kako će misit kruv i upita je odaklen zna tako misit kruv a ona mu reče da je sama naučila. I otadan sve što žena radi po kući ne vidi se a šta muško uradi vidi se.

Iznad sela ima jedno brdo. Zove se Avlije. Na ton brdu imaju dvi gomile kamenica. Prija su stari pričali da bi se tu kamenovale cure koje bi bile grišne, ostajale trudne. I ako ji momak nebi tijo oženit ka ostanu trudne ondan bi braća, ćaća i rođaci ji tu dovodili i kamenovali. To se tako dešavalo sve dok jedna cura iz Dobriča nije zatrudnila i doveli je tu na te gomile da je kamenuju ka u to su ti naišla dvojica prosjaka pa ji pitali šta se dešava. Oni su jim rekli da je triba kamenovat jer je zgrišila i ostana trudna a neudata. Ondan jim je jean prosjak reko ‘ ko nema grija nek prvi baci kamen na nju’. I niko se nije usudijo bacit. Prosjak je reko curi da iđe kući i rodi sina i da ga goji da bude dobar i pošten čovik. Tad su otkrili da je to bijo Isus i sveti Petar. I otad se prikinilo kamenovanje cura, a one gomile su ostale i danas na tom mistu.

U nas u selu imaju neki stećci kako su kazivali stari, a njima njijovi stari i nezna se iz kojeg su vika. Tu bi se kopali glavari. I pričalo se da je ispod jednog stećka zakopan neki glavar s puno zlata. I bila je zakletva ako ga iko bude iskopavat da nesmi progovorit ni riči, ako progovori stignit će ga prokletstvo. Sedmerica braće za to su saznali i pođu kopat. Ka su skoro iskopali naiđe neka vojska, i prođe nisu jim ništa rekli. Ka do malo naiđe neki šepavi vojnik i pita jel tuda prošla vojska. Jean se prvari pa rekne da je. Ovi upita more li ji stić, a ovi mu reče da nemere. Ondan jim vojnik reče ‘ ni ja stignit vojsku ni vi iskopat zlato’. U ton iz rupe zaspe pisak i vruća voda i oni pobignu kući. Za kratko vrime od nji seam samo je jean osto živ, svi pomrli.


U selo ima jedno brdu koje se zove Krstine. Prija su pričali stari da je tu nekad bila mala crkvica, neznan ni ja kad. I ka je bijo potres ondan je zatrpo tu crkvicu tako da je ostalo brdo samo onoliko koliko je bila crkva a okolo su sve drage. Ondan su ljudi probali otkopat ali nisu mogli. Uvik bi ji nešto potralo. Zadnji put kad su pokušali otkopat iskočijo prid nji bili ćuko i oćero ji. I nije više niko probo otkopavat. I dan danas se vidi di su probali kopat, ostala je jedna rupa. Nikad niko nije sazno što se nije dala otkopat ta crkvica.

Prija ka je Isus odo zemljon pritvorio se u prosjaka i pošo prosit. Svratijo u jednu bogatu kuću i pito imaju li kruva da mu dadnu jer je ogladnijo. Žena ga oćerala i rekla da ne prima prosjake. Ondan je Isus otišo u neku siromašnu kuću di je žena stavila kravlju balegu ispod sača da ispeče dici jer nisu imali brašna da zamisi kruv. Isus je upito ima li išta za ist jer je ogladnijo. Ondan mu je ona rekla da pričeka i da šta dadne svojoj dici dat će i njem. Ali žena nikako da podigne sač, bilo je stid. Ondan je Isus upito što ne podigne sač. Ona mu je rekla da nemere od sramote jer peče kravlju balegu. Ondan joj Isus rekne da podigne sač. Ka je ona podigla sač tamo je bio veliki kruv i ondan su se svi naili. Otad je ta obitelj bila bogata i blagoslovljena. A oni bogati su osiromašili i nisu imali Božjeg blagoslova.

Na Bilim ima jedan grob di je za vrime Turaka ubijena jedna cura. Zvala se Luca Rotim, rodon iz Gornjeg Graca. I tude je ona čuvala ovce a vazda bi nailazijo jedan Turčin i pokušavo je napastovat i tio je da bude njegova. Ali ona je bila kršćanka i nije tila za nj poć. A njemu to nije bilo drago i jedan dan kad je ona bila sama kod ovaca došo je, napo je i izmasakriro da se nije mogla pripoznat. Iščupo joj je srce i criva. I sad je njen grob na misištu na Bilima.


(Sljedeći dijelovi su preuzeti iz knjige prof.dr.sc.Marka Dragića)

Isteče sjajan Mjeseče,
za njim je zvijezda Danica.
Mjesecu zvijezda govori:
“Polako, ja sam mjeseče!
I ja ću s tobom za polje,
i ja ću hvatati volove,
i ja ću orat dolove.
I ja ću sijat konoplje,
i ja ću plesat tenefe,
i ja ću vezat djevere.
Ko ono leže kod kola,
ka ono junci kod tora?
Što oni ne će u kolo?
Danas je slavni Jurjevdan,
a oni leže cio dan.”

U ponoćno jedno doba,
Dušan car se riješi groba.
Te naloži ko i prije,
promijenilo se ništa nije.
Pa dozivlje sebi vilu,
posestrimu nekad milu:
«Kaži der mi, što je moje,
što od carstva propalo je?»
Razumi ga posestrima,
za desnu ga ruku prima
i obiđe grob sa njime,
pa mu veli posestrime:
«Obiđosmo carstvo tvoje,
sve ostalo, propalo je.»
Zapanji se care Dušane,
od žalosti u grob pane.
Nit ga želja više sjeti,
da bi htio oživjeti.


Responses

  1. Moja baka kaže da je u školi učila ovako:

    U ponoćno jedno doba
    Dušan car se riješi groba.

    Strese sebe, prah umrli
    i povisi duh svoj vrli.

    Mjeri gore,polja, šume,
    rijeke, ceste, staze, drume.

    Sve je isto ko i prije,
    promijenilo se ništa nije.

    Pa doziva k sebi vilu,
    posestrimu negda milu:

    “Kaži der mi što je moje,
    što od carstva propralo je.”.

    Razumije ha posestrima,
    za desnu ga ruku prima,
    te obiđe raku s njime,
    pa mu veli: “Pobratime!
    Obiđosmo carstvo tvoje,
    sve ostalo propalo je.”

    Ražali se car Dušane,
    od žalosti u grob padne,
    nit ga želja više sjeti
    da bi htio oživjeti.


Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

Kategorije

%d bloggers like this: