Objavio: danijela88 | Kolovoz 10, 2010

Dolazak Hrvata (Tuga i Buga)

(Marko Dragić)

Dojdoše iz priko Babinih gora Hervati najprvo u Dalmaciju i ove
sadanje hrvatske i slovinske strane, s mlogim bojem istiravši Abare, ovdi
se nastaniše. Prid ovim bijaše pet bratje: Kluka, Klobej, Kožočeš, Muklo,
Hrvat i dvi sestre: Tuga i Buga. I od njih Dalmacija, koja je od mora do
Dunava dosegla, hrvatsko ime prija, i zove se do današnjega dneva. –
Upade u turske ruke Peršija; Turci se odvojiše od oblasti rimskih
cesara.

Kraljica Buga

U Dučiću, u Prisoju, bila je gospodarica, neka Buga i po njoj je
nazvano Buško jezero i narod, mi ovde, Bužani. Tu u jezeru ima neka gradina, najprije da je rimska, ali sad se ne vidi. Kad je sušna godina
dobro se vidi. Veliki je to bijo grad i tu je bilo groblje, sićam se da sam
jednom vidila kad su te mrtve iskapali.
(Korita kod Tomislavgrada)

Kraljica Tuga

Daleko, daleko odakle pušu ladni vitrovi i snig vije, nalaze se
visoke gore, di su u davna vrimena stolovali naši pradidovi. To se gorje
zove Karpati. Naši su pradidovi čuli kako je toplo u krajevima blizu
sinjih vali, pa su pod vodstvom petero braće i dvi sestre krenili na dalek
put. Jedan od braće, najstariji zva se Hrvat, a sestre su bile Tuga i Buga.
Hrvat je ka najstariji brat bija snažan i jak i duž puta je branija svoj
narod od zviri i neprijatelja.
Tuga je bila divojka duge zlatne kose i crnih očiju. Govorilo se da
je biloj vili druga. Ona je svake večeri i jutra uveseljavala ljude svojom
pismom. Onda im je bilo lakše putovati kroz šume i nizine, dok nisu
napokon ugledali more. To je bila njihova nova domovina koju podilili
među sobon. Bilo je dvanaest plemena. I Tuga je dobila lip kraj, ravnicu
podno Mosora – Poljica. Ona je tu sagradila svoje dvore, a oko njena
dvora plemići su sagradili palače. I tako je nasta gradić koji su zvali
Tugini dvori, a danas se zovu Tugari. Bila je Tuga pobožna i dobra i
činila svima lipega. U Policin se nije smilo govorit ružno, ni svađat ili
štogod jedno drugom uzet. Svi su radili, trudili se i punu su kuću svega
imali. Svi su živili u jubavi.
A kad je Tuga umrla, svi su za njon plakali i nisu je Poljičani ni
dan danas zaboravili. Ona i danas zna, za misečine, u biloj haljini i duge plave kose proći priko ruševina svoga dvora u Tugarima bdijući nad
Pojičanima i Pojicama.


Responses

  1. ma tugare su prelipo misto tamo živin i iden u školu iman kuću blizu mista di je tuga umrla…

  2. Ma bravo za naratore, ganulo me ovo, di su stari dani, ta slavna vrimena…

  3. osobno mi se više sviđa legenda o Čehu Lehu i Mehu jer ukazuje na istinu da su slavenski svijet naselili Iliri iz ovih krajeva. priča o Tugi i Bugi je Bizantinska podvala sa namjerom da autohtonoga naroda stvori dotepence.

    Teorija da su Hrvati došli sa Karpata, prošli kroz srce Avarskoga teritorija te ih otjerali iz Dalmacije u kojoj oni uopšte nisu boravili je očigledan nonsens


Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

Kategorije

%d bloggers like this: